Milica

Панчево, то је кад се вратиш!

milicatodorovic | 01 Mart, 2012 13:51

Драге читатељке и читаоци, некако слутим да ћете већ у првом реду текста ове колумне наслутити садржај онога што желим да са вама поделим данас, када се будемо видели на нашем углу.  Смело ћу да закључим да је за неке ово била тема али за многе јесте била дилема.  Или није!?!

Хајде да разменимо ставове и сучељимо размишљања. Потом да коригујемо предлоге и јасно образложимо шта желимо и шта ће свако од нас појединачно урадити како би успешно дошли до планираног циља али тако да не угрози никога око себе.  То је прави начин да будемо корисни појединци широке друштвене заједнице а све у намери испуњавања личних интереса.

Панчево је протеклих дана било у центру пажње јавности  широм Србије а запажам и региона. Више разлога је било за то.

Пре свега, као тачка укрштања путева који су, овога пута, водили до  појединаца и институција чија надлежност одлучује о испуњењу јединствених  интереса нас који живимо у благородној Војводини.

А могло је бити и тачка размимоилажења, но није се Панчево дало збунити па ни ми заједно са њим.

Хтела бих да вам скренем пажњу на моменат који вам, може бити, није измакао али хајде да га и подвучемо дуплом цртом: Панчево је протеклих дана био град толеранције. Панчево је протеклих дана био град који поштује различитост, место где се тражи дијалог, простор где се подразумева право на лични став. Место чине људи и жене који живе у њему.

Желим да заједнички закључак изведемо: Панчевци и Панчевке су протеклих дана били најтолерантнији становници и становнице Јужног Баната.

Док се банатском равницом осећао слаткасти мирис багрема и опојних липа,  могли су се ослушнути и несувисли коментари понеких који хтедоше, два моста која су скупила Србију и Војводину у неодвојивост,  протеклих дана да намах  претворе у препреке суживота.

Панчевачким улицама одјекиваше и гласови најплаћенијег и најсигурнијег занимања протеклих дана : селектора у фотељи са даљинским управљачем у једној руци и флашом Јелен пива у другој. Ето нама радости! Све најбоље знамо када критикујемо. А и ти фудбалери, појма немају како је лако дати гол док седиш. Ситница, верујте ми. Очас  „ закуцаш“, па ваљда знају они који гледају и навијају. Откуд  зна играч који трчи 90 минута за лоптом, а она још округла, како се игра утакмица. Па појма бре нема. Било би му боље да нас пита. Па да видиш селе, брале како би следећи пут победили. Него нема ко ни да им каже, то је. Мисле да су звезде па неће да ослушну нас навијаче. Међутим ситносопственички интереси су најјаче оружје за освајање простора за себе. Па и на терет тебе.  А изгледа ми и да је     најлакше другом одредити шта је ваљано и како то треба одговорно радити, с обзиром на личну улогу коју има  у средини у којој ради и живи али му свакако и препоручити оруђе за извршење задатака.

Но и поред свих збивања протеклих дана,  гости панчевачки одоше срца пуна испуњеним надањима. А домаћини остадоше уморни од превише пешачења , румених образа од жарког јунског сунца али и задовољни. Госте варошке  отпратисмо као прави и добри домаћини. Може бити да због подоста обавеза обеју страна не беше довољно времена за боља упознавања. Елем, биће прилике, ето већ с јесени када пољопривредни радови буду на измаку па се дани и вечери могу  провести у разговору и подсећању на време прошло. С друге стране, бејаше ово добра прилика да још боље препознамо неке друге али и себе саме. Што је, знам поуздано, а знам и људе,  веома тежак а надасве одговоран посао.

Драге и драги  моји, водите рачуна о себи али и о другима. Брините о пријатељима а корачајте уз непријатеља. Само тако ћете бити за корак испред њега.

Поздравља вас радосно Милица!

Kolumna | Sledeći | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb